In­sti­tut za bi­o­lo­gi­ju mo­ra ni­je dao sa­gla­snost na Ela­bo­rat o pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu za pro­je­kat ure­đe­nja oba­le ko­ji je po­kre­nu­la ko­tor­ska kom­pa­ni­ja Serz­man In­cor­po­ra­ted, ko­ja je do­vo­đe­na u ve­zu sa fir­ma­ma Edi­na Ko­la­re­vi­ća, se­stri­ća biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Stručnjaci Instituta upozoravaju da bi uređenje obale ugrozilo živi svijet u moru.
Ure­đe­nje oba­le pla­ni­ra­no je u sklo­pu pro­jek­ta iz­grad­nje eks­klu­ziv­nog tu­ri­stič­kog na­se­lja „Do­bro­ta Pa­la­ci”, ko­je se gra­di od 2015. go­di­ne u za­hva­tu DUP-a Do­bro­ta na po­vr­ši­ni od 6.835 kva­dra­ta. Taj pro­je­kat, koji je procjenjivan na oko 20 miliona eura, pri­je dvi­je go­di­ne odo­bri­la je Vla­da Cr­ne Go­re, na či­jem je če­lu ta­da bio Mi­lo Đu­ka­no­vić.
Kao vla­snik kom­pa­ni­je Serz­man In­cor­po­ra­ted ko­ja gra­di luk­su­zni kom­pleks vo­di se tri­de­set­dvo­go­di­šnji Pod­go­ri­ča­nin Slav­ko Vu­jo­vić.
Ra­di se o oso­bi ko­ja je bi­la iz­vr­šni di­rek­tor u sa­da uga­še­noj fir­mi Su­bli­me Lo­gi­stics, ko­ju je osno­va­la kom­pa­ni­ja Su­bli­me De­ve­lop­ments, ko­ja je od de­cem­bra 2014. go­di­ne u ste­ča­ju, a či­ji je vla­snik Edin Ko­la­re­vić.
Ure­đe­nje oba­le, to jest iz­grad­nja ku­pa­li­šta is­pod ka­ta­star­skih par­ce­la broj 1200/2, 1197, 1198, 1196 KO Do­bro­ta I, pla­ni­ra­no je u sklo­pu iz­grad­nje eks­klu­ziv­nog tu­ri­stič­kog na­se­lja „Do­bro­ta Pa­la­ci”.
Na jav­noj ras­pra­vi o ovoj te­mi odr­ža­noj u Ko­to­ru, pred­stav­ni­ci In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra, na­kon uvi­da u ela­bo­rat, upo­zo­ri­li su da se u ne­po­sred­noj bli­zi­ni pred­met­ne lo­ka­ci­je na­la­zi ri­bar­ska po­sta broj 49 „Kod smo­kve“ (is­pod kam­pa). Na­ve­li su da se na uda­lje­no­sti od sto­ti­nu me­ta­ra od ri­bar­ske po­ste ne smi­ju od­la­ga­ti ka­me­nje, šut, olu­pi­ne auto­mo­bi­la i dru­gi čvr­sti pred­me­ti ko­ji bi ome­ta­li iz­vla­če­nje mre­že, ni­ti ogra­đi­va­ti mo­re ko­no­pi­ma, plu­ta­ča­ma i bo­va­ma, kao i po­sta­vlja­ti stu­bo­vi sa ja­kim ulič­nim svje­tlom.
– Na osno­vu na­ve­de­nog mo­že se kon­sta­to­va­ti da ni­je do­zvo­lje­na iz­grad­nja di­je­la pred­met­ne lo­ka­ci­je, a po­go­to­vo ne pla­ni­ra­ne ju­žne pon­te, po­sta­vlja­nje pon­to­na i pri­ve­zi­šta za jah­te – na­ve­de­no je u ocje­ni struč­nja­ka iz In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra do­sta­vlje­noj Se­kre­ta­ri­ja­tu za za­šti­tu pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne. Iz te na­uč­ne usta­no­ve na­po­mi­nju da se u ela­bo­ra­tu ni­gdje ja­sno ne is­ti­če da se ku­pa­li­šte „ne gra­di na po­me­nu­tim par­ce­la­ma ne­go u mo­ru ko­je je op­šte do­bro“.
– Tač­ni­je na stra­ni 55 se na­vo­di da je „neo­p­hod­no re­gu­li­sa­ti imo­vin­sko-prav­ne od­no­se sa pri­vred­nim su­bjek­tom ko­ji ga­zdu­je ovim pro­sto­rom....“ S ob­zi­rom na na­ve­de­no bez do­ka­za o re­gu­li­sa­nju imo­vin­sko-prav­nih od­no­sa ne mo­že se iz­da­ti ni eko­lo­ška sa­gla­snost na pred­met­ni ela­bo­rat – pi­še u ocje­ni In­sti­tu­ta, u ko­me is­ti­ču da se u do­ku­men­tu po­mi­nje da je Ko­tor­sko-ri­san­ski za­liv Eme­rald pod­ruč­je (pan­dan pod­ruč­ju Na­tu­ra 2000 u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je) i da je pod za­šti­tom UNE­SKO, ali da se ni­gdje ne na­vo­di ka­ko će se u ve­zi sa tim pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će mje­re da bi se za­šti­ti­lo pri­rod­no sta­ni­šte. Uka­zu­je se i da se u ela­bo­ra­tu na­vo­di pri­su­stvo ne­kih mor­skih za­šti­će­nih vr­sta, što je za kon­kret­nu lo­ka­ci­ju sa­mo dje­li­mič­no tač­no, ali da se, ka­da se go­vo­ri o uti­ca­ju na njih, sa­mo na­vo­di da će do­ći do za­mu­će­nja vo­de to­kom iz­grad­nje što je kra­ćeg tra­ja­nja i ne oče­ku­je se ve­ći uti­caj.
– Pla­ni­ra­nje iz­grad­nje pla­že na ovom te­re­nu je pot­pu­no neo­prav­da­no iz raz­lo­ga što se ra­di o lo­ka­ci­ji sa ne­ko­li­ko me­ta­ra du­bi­ne. Da bi se na toj lo­ka­ci­ji stvo­ri­la pla­ža tre­ba­lo bi u mo­re na­su­ti ve­o­ma ve­li­ku ko­li­či­nu ma­te­ri­ja­la ko­ji bi za­tr­pao i ne­ga­tiv­no uti­cao na još ve­ću po­vr­ši­nu mor­skog dna. Ta­ko­đe, uko­li­ko bi pla­ža bi­la sa­mo šljun­ča­ni na­sip to bi iz­i­ski­va­lo da se pla­ža zbog ero­ziv­nih pro­ce­sa u na­red­nom pe­ri­o­du pri­hra­nju­je, ta­ko da bi se ne­ga­tiv­ni uti­ca­ji na ži­vi svi­jet u mo­ru na­sta­vi­li i u bu­duć­no­sti, ma­da u ma­njoj mje­ri. To su sve raz­lo­zi zbog ko­jih se ovaj ela­bo­rat ne mo­že odo­bri­ti – pi­še u mi­šlje­nju In­sti­tu­ta u ko­ji je „Dan“ imao uvid, a ko­ji pot­pi­su­ju di­rek­tor te usta­no­ve dr Mir­ko Đu­ro­vić i ru­ko­vo­di­lac La­bo­ra­to­ri­je za ben­tos i za­šti­tu mo­ra dr Ve­sna Ma­čić.
Dio oba­le či­je ure­đe­nje je pla­ni­ra­no na­la­zi se u za­šti­će­noj am­bi­jen­tal­noj cje­li­ni na­se­lja Do­bro­ta, di­je­la Pri­rod­nog i kul­tur­no-isto­rij­skog pod­ruč­ja Ko­to­ra upi­sa­nog na li­stu svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne. Sto­ga su i utvr­đe­ni kon­zer­va­tor­ski uslo­vi za ure­đe­nje tog di­je­la oba­le na ko­je je sa­gla­snost iz­da­la Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra CG, a pre­ma ko­ji­ma je neo­p­hod­no za­dr­ža­ti, u naj­ve­ćoj mje­ri, po­sto­je­ću ne­iz­gra­đe­nu li­ni­ju oba­le, od­no­sno za­te­če­ni pot­por­ni zid pri­o­bal­nog pu­ta kroz na­se­lje. U opi­su pro­jek­ta pre­ci­zi­ra­no je da je jav­no ku­pa­li­šte pla­ni­ra­no na mak­si­mal­noj du­ži­ni od 120 me­ta­ra, a na­vo­di se i da okvir­na po­vr­ši­na pla­že, ko­ja obez­bje­đu­je pro­stor za oko sto­ti­nu le­žalj­ki, iz­no­si 800 m2.
Sa­vjet­ni­ca u Se­kre­ta­ri­ja­tu za za­šti­tu pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne Je­le­na Vu­ko­vić na­ja­vi­la je za „Dan“ da će ovaj re­sor na­kon odr­ža­ne jav­ne ras­pra­ve for­mi­ra­ti struč­nu ko­mi­si­ju ko­ja će oci­je­ni­ti ela­bo­rat.B. M. – Vl. O.


Da­ju sa­mo mi­šlje­nje

Ve­za­no za od­bi­ja­nje iz­da­va­nja sa­gla­sno­sti za ure­đe­nje oba­le, iz mar­ke­ting i pro­daj­nog ti­ma pro­jek­ta „Do­bro­ta Pa­la­ci“ tvr­de da Is­ti­tut za bi­o­lo­gi­ju mo­ra ne da­je sa­gla­snost na pro­cje­nu uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, već, kao i osta­le in­sti­tu­ci­je, u pro­ce­su da­je mi­šlje­nje, od­no­sno pri­mjed­be. Ka­žu da sa­gla­snost na pro­cje­nu uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu da­je ko­mi­si­ja nad­le­žnog se­kre­ta­ri­ja­ta Opš­tine Ko­tor.
Na pi­ta­nje da li je stvar­ni (ne­for­mal­ni) vla­snik kom­pa­ni­je Serz­man In­cor­po­ra­ted Edin Ko­la­re­vić, od­go­vo­ri­li su da su po­da­ci o vla­sni­štvu nad cr­no­gor­skim kom­pa­ni­ja­ma jav­ni i mo­gu se pro­vje­ri­ti u Cen­tral­nom re­gi­stru pri­vred­nih su­bje­ka­ta.


Imovina vrijedna 5,7 miliona

U finansijskom izvještaju kompanije Serz­man In­cor­po­ra­ted za 2016. godinu, koji je dostavljen Poreskoj upravi piše da ta firma posjeduje „nekretnine, postrojenja i opremu” vrijednosti 5.713.804 eura. U izvještaju se navodi i da su prošle godine poslovali sa gubitkom od 639.362 eura.


Is­pi­ta­ti uti­caj na kva­li­tet vo­de

Iz­no­se­ći pri­mjed­be i su­ge­sti­je na ela­bo­rat, sa­vjet­nik za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne u JP Mor­sko do­bro Ne­ma­nja Ma­lo­vra­zić na­gla­sio je da, bu­du­ći da je u pi­ta­nju iz­grad­nja no­vog ku­pa­li­šta, po­treb­no je ob­ra­di­ti i pred­sta­vi­ti po­dat­ke o mi­kro­bi­o­lo­škom kva­li­te­tu mor­ske vo­de.
– Ka­sni­je, u us­po­sta­vlja­nju mo­ni­to­rin­ga pra­će­nja kva­li­te­ta mor­ske vo­de po­treb­no je is­tra­ži­ti da li sa­mo eks­plo­a­ta­ci­ja pro­jek­ta, od­no­sno funk­ci­o­ni­sa­nje sa­mog ku­pa­li­šta mo­že uti­ca­ti na kva­li­tet vo­de i pro­mje­ne, od­no­sno na po­sto­je­će sta­nje – re­kao je Ma­lo­vra­zić, a pre­no­si Ra­dio „Ko­tor“.